НЕЙРОИШЕМИК ФОРМАДАГИ ДИАБЕТИК ОЁҚ СИНДРОМИНИНГ СУРУНКАЛИ ЮРАК ЕТИШМОВЧИЛИГИ БИЛАН БОҒЛИҚ БЕМОРЛАРДА УЛЬТРАТОВУШ ДОППЛЕРОГРАФИЯ НАТИЖАЛАРИ

Mualliflar

  • Мирзаев К.К. Андижон давлат тиббиёт институти, Умумий жарроҳлик ва трансплантология кафедраси доценти, тиббиёт фанлари доктори ##default.groups.name.author##
  • Хайдаров М.О. Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни сақлаш вазирлиги академик Ё.Х. Тўрақулов номидаги Республика ихтисослаштирилган эндокринология илмий-амалий тиббиёт маркази, Андижон давлат тиббиёт институти ##default.groups.name.author##
  • Усмонов Э.И Андижон давлат тиббиёт институти, Умумий жарроҳлик ва трансплантология кафедраси ассистенти ##default.groups.name.author##

##semicolon##

диабетик оёқ синдроми##common.commaListSeparator## Допплер соно графияси##common.commaListSeparator## СЮЕ

Abstrak

Биз ишемик юрак касаллигида сурункали юрак етишмовчилиги билан боғлиқ диабетик оёқ синдромининг нейроишемик шакли бўлган беморларда Допплер ультратўвуш натижаларини ўргандик. Тадқиқот материали сифатида 2021-йил давомида Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни сақлаш вазирлигининг Давлат Тиббиёт Институти Хирургия кафедраси ва РСНПМЦЭ негизида ётқизилган ДФС, ДФСнинг нейроишемик шакли ва ИХД билан оғриган 64 нафар бемор ўтказилди. Беморлар 4 гуруҳга бўлинган. 2-тоифа ДМ билан оғриган беморларнинг асосий 3 гуруҳида МСА эндотелийининг метаболик стимуляцияси пайтида 45 бемордан 38 тасида (84,4%) салбий жавоб олинган, 7 (15,5%) беморда – парадоксал МСА жавоби олинган. 4-гуруҳда (таққослаш гуруҳи) цереброваскуляр реактивликни баҳолашда МСА нинг энг юқори систолик қон оқими тезлигининг сезиларли динамикаси 14% гача, вақт бўйича ўртача максимал қон оқими тезлиги 28% гача (p<0,05) олинган. Фақат 6 (40%) беморда СМА реакцияси салбий эди. Якуний хулоса шуки, гемодинамик ва метаболик касалликларнинг бирга таъсири артериал эндотелийга энг катта зарар етказувчи таъсир кўрсатади. 2-тоифа қандли диабет билан оғриган барча беморларда коронар артерия касаллиги билан бирга қон томир тонус ини тартибга солишнинг эндотелиал механизмининг дисфункцияси аниқланган – 84%.

##submission.citations##

1. Jean-Louis Schlienger¹ [Type 2 diabetes complications] Presse Med. 2013 May;42(5):839-48. Doi: 10.1016/j.lpm.2013.02.313. Epub 2013 Mar 23.

2. Isa Dietrich¹², Gustavo Arruda Braga³, Fernanda Gomes de Melo³, Ana Carolina Calmon da Costa Silva Silva³The Diabetic Foot as a Proxy for Cardiovascular Events and Mortality Review Curr Atheroscler Rep. 2017 Oct 2;19(11):44. Doi: 10.1007/s11883-017-0680-z.

3. Barbara Bohn¹², Arthur Grünerbel³, Marcus Altmeier⁴, Carsten Giesche⁵, Martin Pfeifer⁶, Diabetic foot syndrome in patients with diabetes. A multicenter German/Austrian DPV analysis on 33 870 patients //Diabetes Metab Res Rev. 2018 Sep;34(6):e3020.doi: 10.1002/dmrr.3020. Epub 2018 Jun 1.

4. Roper N.A., Bilous R.W., Kelly W.F., Unwin N.C, and V.M. Connolly, “Excess mortality in a population with diabetes and the impact of material deprivation: longitudinal, population based study,” British Medical Journal, vol. 322, no. 7299, pp. 1389–1393, 2001.

5. Kannel W.B. and McGee D.L. “Diabetes and cardiovascular disease: the Framingham study,” The Journal of the American Medical Association, vol. 241, no. 19, pp. 2035–2038, 1979.

6. J.S. Rana, M. Nieuwdorp, J.W. Jukema, and J.J. P. Kastelein, “Cardiovascular metabolic syndrome—an interplay of, obesity, inflammation, diabetes and coronary heart disease,” Diabetes, Obesity and Metabolism, vol. 9, no. 3, pp. 218–232, 2007.

7. Pinto A. Tuttolomondo D. di Raimondo et al., “Ischemic stroke in patients with diabetic foot,” International Angiology, vol. 26, no. 3, pp. 266–269, 2007. View at:

8. Tuttolomondo S. La Placa D. Di Raimondo et al., “Adiponectin, resistin and IL-6 plasma levels in subjects with diabetic foot and possible correlations with clinical variables and cardiovascular comorbidity,” Cardiovascular Diabetology, vol. 9, article 50, 2010.

9. Статистика смертности по данным Росстат. Статистика и показатели (2020). Дата обращения: 25 января 2021.

10. Ranya N. Sweis, Arif Jivan. Обзор ишемической болезни сердца. Справочник MSD (декабрь 2018). Дата обращения: 25 января 2021.

11. H. Sell and J. Eckel. “Chemotactic cytokines, obesity and type 2 diabetes: in vivo and in vitro evidence for a possible causal correlation?” Proceedings of the Nutrition Society, vol. 68, no. 4, pp. 378–384, 2009.

12. J.P. Bastard, M. Maachi, C. Lagathu et al., “Recent advances in the relationship between obesity, inflammation, and insulin resistance,” European Cytokine Network, vol. 17, no. 1, pp. 4–12, 2006.

##submission.downloads##

Nashr qilingan

2026-05-01