БОЛАЛАР БОШ ТУЗИЛМАЛАРИ АНАТОМО – ФИЗИОЛОГИК ХУССИЯТЛАРИНИНГ МЕХАНИК ЖАРОХАТЛАНИШЛАР ШАКИЛЛАНИШИГА БОҒЛИҚЛИК ЖИҲАТЛАРИ

Mualliflar

  • Сағдуллаев Н.Н. Тошкент давлат тиббиёт университети Термиз филиали ва РСТЭИАМ Сурхондарё филиали, Термиз ш. Ўзбекистон ##default.groups.name.author##
  • Индиаминов С.И Зармед университети, Самарқанд ш. Ўзбекистон ##default.groups.name.author##
  • Нурисломов А.Ф Термиз иқтисодиёт ва сервис университети, Термиз ш. Ўзбекистон ##default.groups.name.author##
  • Юнусова Н.У Тошкент давлат тиббиёт университети Термиз филиали, Термиз ш. Ўзбекистон ##default.groups.name.author##
  • Суюнова С.А Ўзбекистон Республикаси соғлиқни сақлаш вазирлиги Республика суд тиббий экспертиза илмий-амалий маркази Сурхондарё филиали, Термиз ш. Ўзбекистон ##default.groups.name.author##

##semicolon##

болалар##common.commaListSeparator## биологик ёш тоифалари##common.commaListSeparator## бош тузилмалари##common.commaListSeparator## анатомо – физиологик хуссиятлари##common.commaListSeparator## жарохатланишлар

Abstrak

Мақолада ҳаракатланаётган автомобиллар билан тўқнашув натижасида жароҳат олган 105 нафар боланинг ўсиши ва ривожланишининг турли ёш тоифаларида бош тузилмалари жарохатланишининг морфофункционал хусусиятлари баён этилган. Автомобиль жароҳатининг ушбу турида биринчи болалик (13,3%) ва ўспиринлик (2,9%) ёшдаги болаларга нисбатан, иккинчи болалик (55,2%) ва ўсмирлик ёшидаги (28,6%) болалар кўпроқ жабрланганлиги қайд этилди. Болаларда бошнинг юмшоқ қопламлари, суяклари ва бош мия тўқималарининг тузилмалари биомеханикаси уларнинг ўсиши ва ривожланишининг ҳар бир ёш даврида бош мия жароҳатининг табиати, кўлами, оғирлиги, морфологияси, шунингдек, кечув жиҳатларига сезиларли таъсир кўрсатиши аниқланди. Келтирилган маълумотлар жарохатланган болаларни эрта ташхислаш ва даволаш тактикасини белгилаш, шунингдек, болаларнинг ўсиш ва ривожланиш ёш даврларини ҳисобга олган ҳолда бошнинг таркибий элементлари жароҳатланиш механизмини суд-тиббий жиҳатдан асослаш учун муҳим аҳамиятга эга.

##submission.citations##

1. Гохман Е.А., Гузева В.И., Гузева О.В., Гузева В.В., Касумов В.Р., Касумов Р.Д., Комплексная оценка клинико-инструментальных данных для обоснования тактики оперативного лечения больных с резистентными формами эпилепсии., 2016. Т. 23. № 3. С. 51–55// https://doi.org/10.24884/1607-4181-2016-23-3-51-55;

2. Гузева В.И. с соавт, Осложения и последствия черепно-мозговой травмы у детей-обзор состояния вопроса. // Журнал Современные проблемы науки и образования. 2022. № 4 URL: https://science-education.ru/ru/article/view?id=31791//DOI: https://doi.org/10.17513/spno.31791 С 16-31;

3. Орел В.В., Медико-социальные аспекты последствий черепно-мозговой травмы у детей. // 2020. Т 5, №2. С. 11-18. https://ojs3.gpmu.org/index.php/medorg/article/view/2411/2411;

4. Смирнова Л.В., Смирнова О.Ю., Обухова С.С., Дунаева М.П. Отдаленные последствия черепно-мозговой травмы у детей с разной степенью тяжести. // Политравма. 2007. №2. С 15-18. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/otdalennye-posledstviya-cherepno-mozgovoy-travmy-u-detey-s-raznoy-stepenyu-tyazhesti;

5. Шалькевич Л.В., Львова О.А., Кулагин А.Е., Талабаев М.В., Ивашина Е.Н., Сулимов А.В. Черепно-мозговая травма у детей. Федеральное руководство по детской неврологии. Под ред. В.И. Гузевой. М.: ООО «МК»; 2016: 361- 377;

6. Spencer Criss et al. Suture-contact skull fractures in children: relevance for abuse-induced head injuries., 2021. V.217, No. 1. pp. 218-222. https://doi.org/10.2214/AJR.20.23081; 7. Haydel MJ, Weisbrod LJ, Saeed W. Pediatric Head Trauma. 2024 Feb 16. In: StatPearls [Internet]. Treasure Island (FL): StatPearls Publishing; 2025 Jan–. PMID: 30725714;

##submission.downloads##

Nashr qilingan

2026-05-10